"Gdje su zlatne ptice ljudskih snova, preko kojih se to bezbrojnih mora i vrletnih planina do njih dolazi? Da li nam se ta duboka ceznja djetinje nerazumnosti posigurno javlja samo kao tuzni znak izvezen na mahramama i na safijanskim koricama nepotrebnih knjiga?
I tada sam shvatio ono najvaznije. Sjeca li se, i njega sam pitao, nekad, o zlatnoj ptici koja znaci srecu. Sad sam shvatio: to je prijateljstvo, ljubav prema drugome. Sve drugo moze da prevari, to ne moze. Sve drugo moze da izmakne i ostavi nas puste, to ne moze, jer zavisi od nas. Ne mogu da mu kazem: budi mi prijatelj. Ali mogu da kazem: bicu ti prijatelj."
Srpska knjizevna scena moze se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih cije stvaralastvo dotice citaoca kao Selimovicevo - toplina i neposrednost njegovih junaka i cistota osecanja koja izviru sa stranica ovih dela, ispricanih takvom jednostavnoscu kakvu samo vrhunski knjizevnik moze da postigne, diraju pravo u dusu i zauvek tu ostaju.